Nekako sa završetkom videa o bespilotnoj letelici Bayraktar TB2 pojavile su se prve slike novog modela letelice Bayraktar TB2S. Na novom modelu letelice izvršene su izmene za koje se ranije špekulisalo da će ih posedovati novi model letelice oznake Bayraktar TB3.
Umesto ugljeničnih vlakana za izradu korpusa letelice primenjena su staklena vlakna koja bolje provode elektromagnetne talase, a zbog satelitske antene izvršen je redizajn gornjeg dela korpusa letelice koji je poprimio ispupčeni oblik. Time je u telo letelice omogućena ugradnja domaće satelitske stanice turske kompanije CTech. Takođe, zbog uvedenih sankcija kanadski opto-elektronski uređaj oznake CMX-15D zamenjen je domaćim opto-elektronskim uređajem CATS kompanije ASELSAN.
Pre nekoliko dana na društvenim mrežama objavljen je snimak prvog leta Bayraktar-TB2S kojim se upravljalo putem satelita. Kako se predpostavlja letelica je zadržala sve svoje prepoznatljive osobine, kao što je plafon leta od preko 8 km, dužina trajanja neprekidnog leta preko 24 časa, korisnu masu tereta od 150 kg, ali i svo dosada korišćeno naoružanje.
Zbog čega se prešlo na upravljanje letelicom putem satelitske komunikacije pogotovu posle uspešnih dejstava u Libiji, Siriji i Nagorno Karabahu nije poznato, da li je u pitanju samo logični nastavak razvoja ove letelice ili se radi o ispravljanju uočenih nedostataka u funkcionisanju sistema ostaje da se vidi.
Postavlja se pitaje šta će se promeniti ugradnjom nove komunikacione opreme u letelicu? Da li ionako opasna letelica postaje još opasnija? Da bi se to shvatilo potrebno je prvo sagledati neke činjenice. Malo je poznato da turska poseduje svoje satelite lansirane tuđim raketama nosačima. Prvi turski satelit koji je uspešno dospeo u orbitu oko zemlje bio je Turksat 1B, lansiran iz Gvajana Svemirskog Centra 10. avgusta 1994. godine, a pušten je u rad oktobra iste godine. Bio je namenjen da pokriva Tursku, Centralnu Evropu i Centralnu Aziju, a putem njega obezbeđen je prenos TV, radio signala, širokopojasnog interneta i satelitske mobilne komunikacije. Satelit je prestao je sa radom 2006. godine.
Trenutno su u upotrebi 3 geostacionarna turska satelita japanske proizvodnje: Turksat 4A, Turksat 4B i Turksat 5A. Pomenutim satelitima pokriva se područje Turske, Evrope, Bliskog istoka, Severne Afrike i Centralne Azije. Neću vas opterićivati kako sve to funkcioniše, uglavnom ono što treba da znate je da se signal prenosi sa bespilotne letelice do primopredajnika satelita usmerenim emitovanjem radio signala u frekventnom opsegu rada satelita.
Primljeni signal se na drugoj frekvenciji i u turskom slučaju snage 8 W, vraća nazad ka zemlji gde ga prima i pojačava satelitska antena zemaljske kontrolne stanice Bayraktara ili se isti do zemaljske kontrolne stanice prenosi preko zemaljskih satelitskih stanica i lokalne mobilne mreže. Svi učesnici u prenosu signala svojim uređajima imaju SIM kartice provajdera satelitske mreže odnosno IP adrese kao i u slučaju mobilne telefonije.
U prethodnom videu o turskom Bayraktaru bilo je pitanja da li se primenom satelitske komunikacije dobija kašnjenje u prenosu signala i da li ono utiče na preciznost letelice prilikom gađanja? Iako se elektromagnetni talasi kreću brzinom svetlosti to kašnjenje postoji i ono zavisi od lociranja satelita u orbiti oko zemlje. Kašnjenje ovog signala u turskom slučaju je četvrtina sekunde, pa jedino na šta kašnjenje signala može imati uticaj jeste lasersko obeležavanje pokretnih i nepokretnih ciljeva, što se može rešiti primenom žirostabiliziranih opto-elektronskih uređaja i odgovarajućim softverom.
No da se vratimo na postavljeno pitanje negde sa početka videa o tome kakve promene će izazvati ugradnja satelitske komunikacione opreme u letelice Bayraktar? Za očekivati je da će se radijus dejstva ovih letelica sa dosadašnjih 150 do 200 km optičke vidljivosti između letelice i zemaljske kontrolne stanice, povećati nekoliko puta i da će turska vojska moći da deluje znatno dalje i bez potrebe premeštanja zemaljske kontrolne stanice bliže rejonu izvođenja borbenih dejstava. Takođe, letelica će imati veću žilavost po pitanju ometanja signala, pa će se time smanjiti broj izgubljenih letelica zbog prekinute komunikacije između nje i njene zemaljske kontrolne stanice.
Ещё видео!