"A čovek umire iznemogao, i kad izdahne čovek, gde je?" (Jov 14:10)
Gde se nalazi čovek kad izdahne? Kuda ide? Šta se zbiva sa čovekom kad umre?
Ma koliko teorija postojalo, jedini ko može da nam da istiniti odgovor na ovo pitanje, jeste Onaj koji je čoveka stvorio i dao mu život – Stvoritelj sveta, Bog.
Ma koliko ste zauzeti svim drugim problemima, smrt je najveći problem sa kojim se suočava svako živo biće na našoj planeti.
Svako od nas će se kad tad suočiti sa smrću ljudi koje volimo, rođaka, prijatelja i na kraju sa svojom smrću.
Ljudi ponekad uspeju da odlože smrt, ali su nemoćni da smrt spreče da kad - tad poništi naše planove za blisku budućnost.
Bogati ljudi plaćaju transplantacije organa da malo produže agoniju umiranja, zamrzavaju svoje telo nakon smrti u nadi da će biti otkrivena neka tehnologija koja će ih jednog dana oživeti.
Međutim, bez Boga, smrt čoveku i dalje ostaje nepremostivi problem.
Kad shvatimo da neku osobu koju smo voleli nećemo više viđati, onda shvatamo koliko je smrt okrutna.
I sam život posle pete decenije više liči na lagano umiranje nego na život.
Ateisti tvrde da posle smrti nema nikakvog postojanja i zato nastoje da što više žive bez moralnih ograničenja koje je Bog postavio za naše dobro.
Što je bliži susret sa smrću, to je jasnije koliko je besmisleno umreti bez Boga.
Strah od smrti je jedan od osnovnih strahova koji pritiskaju ljudski rod.
Zato nam je svima potrebno da znamo da li Bog koji je ni iz čega stvorio materiju, energiju i život, ima rešenje za problem smrti.
Mnogo ljudi pokušava da donese zaključke o smrti na osnovu subjektivnih doživljaja i pojedinačnih iskustava.
Međutim, naša čula imaju ograničenu percepciju, a kad su osećanja umešana u rasuđivanje, često donosimo pogrešne zaključke.
Zato je potrebno da potražimo objektivne informacije o stanju smrti – da vidimo šta o smrti kaže Stvoritelj čoveka – Bog, zašto umiremo, šta se događa kad umremo i da li nam Bog ostavlja nadu posle smrti.
Kako je čovek stvoren?
Proces umiranja je obrnuti proces u odnosu na stvaranje. Ako pogledamo kako je Bog stvorio čoveka, shvatićemo i šta se događa prilikom smrti. Dok je prilikom stvaranja čovek izašao iz zemlje, prilikom smrti se vraća u zemlju.
"I stvori Gospod Bog čoveka od praha zemaljskoga, i dunu mu u nos duh životni, i posta čovek duša živa." (1. Mojsijeva 2:7) Ovaj tekst je ključni da bi razumeli kako je čovek stvoren.
Po Bibliji čovek je stvoren od dva elementa koji zajedno stvaraju treći:
1) prah zemaljski + 2) duh životni = duša živa
Ovo je veoma važno: Bog nam je otkrio da čoveku nije dao dušu kao deo odvojen od tela, nego je čovek postao duša kada je Bog spojio materiju i dah života.
Dakle, po Bibliji, duša je ceo čovek, spoj tela i Božjeg duha, a ne samo neki nevidljivi deo čoveka.
Duh životni
U Bibliji, pojam „duh životni“ (jevr. nišmat, ruah; grč. pneuma) nije neki svesni element čovekovog bića.
U Bibliji piše da i životinje imaju životni duh (ruah ??? nišmat hajim). Pre potopa Bog je poslao u Nojev brod životinje „po dvoje od svakog tela, u kome ima živa duša (dah života).“ (1. Mojsijeva 7:14)
„Tada izgibe svako telo što se micaše na zemlji, ptice i stoka, i zveri i sve što gamiže po zemlji, i svi ljudi. Sve što imaše dušu živu (dah života, nešama ruah hai) u nosu, sve što beše na suvom, pomre.“ 1. Mojsijeva 7:21-23
Mudri Solomun je primetio činjenicu da čovek i životinje imaju isti dah života od Boga, i da taj dah života gube prilikom smrti isto kao i životinje:
„Jer šta biva sinovima ljudskim to biva i stoci, jednako im biva; kako gine ona tako ginu i oni, i svi imaju isti duh; i čovek ništa nije bolji od stoke, jer je sve taština. Sve ide na jedno mesto; sve je od praha i sve se vraća u prah. Ko zna da duh sinova ljudskih ide gore, a duh stoke da ide dole pod zemlju?“ Propovednik 3:19-21
Dakle, „duh života ili dah života“ jeste iskra života koju jedino Bog poseduje, kojom je pokrenuo život svih živih bića, i kod životinja i kod ljudi.
„Duh životni“ je životna sila koju Bog udahnjuje stvorenju, koja nas čini živim, a biologija još nije u stanju da je definiše. Dakle, "dah života" nije svesni deo bića, nego je to život, iskra života, to jest princip života.
"Duh Božji stvorio me je i dah Svemogućega dao mi je život." Jov 33:4
Kada je Isus vaskrsao Jairovu ćerku, "i povrati se duh njezin, i ustade odmah." Luka 8:55 Na Isusovu intervenciju, Bog je devojci povratio dah života.
Isus je na krstu ispustio dah života, ili duh (pneuma), rekavši: „Oče! U ruke Tvoje predajem duh svoj. I rekavši ovo izdahnu.“ Luka 23:46
Zbog pogrešnih pretkoncepcija, neki prevodioci su reč pneuma, koja se odnosi na duh životni, prevodili sa „duša“. Tako prevodilac u Matejevom evanđelju (Matej 27:50) kaže da Isus „ispusti dušu“, iako bi trebalo „ispusti duh životni,“ kao na drugim mestima u Bibliji.
...
