Nebo nad Bajmokom osipa zvezde
sa tvoje kose
Andjele snova nedosanjanih,
Pticice bela kojoj svici pevaju
Sum vetra I tuga polja zelenih,
Oprosti sto svetom monstrumi hode
Sto crne im duse u nebo vode
Mnoga nedozrela devojacka leta
A pravda, iako slepa
Tebi venac kuje
Tijana duso,
I nebo palo nad Bajmok
Tvoje osmehe decije oplakuje!
Crno je doba u kojem zveri
Pijane s`tamom savez kuju.
U kojem izvore ciste
Prljavstinom truju
Necisti kleti . . .
