YOGA: Joga (sanskrit: yóga - jedinstvo) je drevna tehnika fizičkih vežbi (Asana) i vežbi disanja (Pranayama), koja je nastala u Indiji gde se smatra sredstvom ka prosvetljenju, postizanjem jedinstva sa samim sobom i univerzumom (Brahman). Joga je veoma bitna za hinduizam, budizam i đainizam, kao i mnoge druge religijske i duhovne prakse širom sveta. U sadašnje vreme, mnogi ljudi, naročito na zapadu vežbaju Jogu iz različitih pobuda; jedni vežbaju radi fizičkog zdravlja, drugi radi razvijanja koncentracije, neki iz određenih filozofskih ubeđenja, a drugi da bi postigli unutrašnji mir i ravnotežu. Joga vežbama se može postići mnogo ukoliko se vežba redovno i uporno. Rezultati joge se razvijaju prirodno i postepeno. Na zapadu se najviše upražnjava Hatha joga, koju ljudi često koriste radi mnogih fizičkih i mentalnih dobrobiti (protiv nesanice, astme, bola u ledjima i zglobovima...), ali i dostizanja dubljih stanja u meditaciji.
Asana (na sanskritu znači "sedeći položaj", asanam znači "sedeti" ili "zadnjica", a aste znači "on sedi") je položaj tela i najčešće se povezuje sa vežbanjem joge. U konteksu joge asana se odnosi na dve stvari: na mesto gde jogi (osoba koja vežba jogu) sedi i na pozu u kojoj sedi. Kako se repertoar poza povećavao vekovima i izašao iz konteksta samo sedenja, današnje objašnjenje asana odnisi se na sedenje, ali i na ležanje na leđima, stomaku, stajanju na glavi i zauzimanju mnogih poza. Želja je svakog čoveka da živi u skladu sa soboom i sa okolinom. Današnje vreme postavlja pred nas u svim područjima života sve veće fizičke i psihičke zahteve, zbog čega sve više ljudi pati od telesnih i psihičkih smetnji kao što su jednostrano fizičko opterećenje, posledice nedovoljnog kretanja, stres, nervoza, nesanica i depresija. Zato su danas od velikog značaja metode i tehnike za poboljšanje zdravlja i fizičke i mentalne harmonije, a sistem “Joga u svakodnevnom životu” nam upravo na tom polju omogućuje da pomognemo sami sebi. Reč joga potiče iz sanskrita i znači povezati, sjediniti. Vežbe joge imaju potpuno dejstvo jer uravnotežuju telo, um, svest i dušu. Na taj način, joga pomaže u savladavanju svakodnevnih zadataka, teškoća, briga, postizanju višeg stepena razumevanja sebe, smisla života i vlastitog odnosa prema Bogu. Na duhovnom putu joga vodi do najvišeg znanja i trajnog blaženstva u jedinjenju individualnog sopstva sa univerzalnim sopstvom. Joga je najviše kosmičko načelo. Ona je svetlo života, univerzalna, kreativna, uvek budna svest, koja je oduvek postojala, koja uvek postoji i koja će uvek postojati.
Pre mnogo hiljada godina, indijski rišiji (mudraci i sveci) istraživali su prirodu i svemir uronjeni u meditaciju. Tako su otkrili zakone materijalnog i duhovnog sveta i stekli uvid u sprege unutar univerzuma. Proučili su kosmičke zakone, zakone prirode i bazičnih elemenata, život na zemlji, kao i sile i energije koje deluju u univezumu — kako u spoljnem svetu, tako i na duhovnom planu. U Vedama je opisano i objašnjeno jedinstvo materije i energije, ishodište univezuma i delovanje elementarnih sila. Neka od ovih saznanja ponovo je otkrila i potvrdila savremena nauka.Iz tih iskustava i uvida potekao je dalekosežan i sveobuhvatan sistem poznat kao joga. On nam je podario dragocena i praktična uputstva za telo, dah, koncetraciju, opuštanje i meditaciju. Sistem “Joga u svakodnevnom životu” se podučava širom sveta u joga centrima, školama, centrima za obrazovanje odraslih, bolnicama, banjama, rehabilitacionim centrima, fitnes i sportskim klubovima. On odgovara svim starosnim grupama, ne zahteva akrobatske sposobnosti i pruža mogućnost vežbanja joge i fizički nespremnima, invalidima i rekovalescentima. Samo ime sistema ukazuje da se joga može i treba vežbati u svakodnevnom životu uz poštovanje uputstava i upozorenja. “Joga u svakodnevnom životu” je celovito orijentisan sistem, što znači da podrazumeva ne samo fizičke, već i mentalne i duhovne aspekte. Pozitivno mišljenje, istrajnost, disciplina, usmerenost ka Najvišem, molitva, kao i dobrota i razumevanje, grade put ka upoznavanju sebe i ka samospoznaji.
