Pre šetnje, na Trgu srpskih ratnika govorila je Vesna Seničić, profesorka kraljevačke Gimnazije
Večerašnji protestni skup „Kraljevo protiv nasilja“ na Trgu srpskih ratnika bio je osmi po redu od početka maja, a okupljeni građani su, uz podršku dela lokalne opozicije, peti put prošetali kraljevačkim ulicama. Okupljanja u Kraljevu, ali i u drugim gradovima Srbije jednom nedeljno počela su posle masovnog ubistva u Beogradu 3. maja i dan kasnije u selima oko Mladenovca. Pre šetnje kraljevačkim ulicama učesnicima protesta obratila se Vesna Seničić, profesorka kraljevačke Gimnazije.
Ona je istakla da „dobro zna šta okupljene dovodi na protest“ i da je to „grozan osećaj grča u stomaku“. Najčešće obrađivana tema u književnim delima, od pamtiveka do danas, je tema smrti, istakla je Seničić, navodeći, kao dokaz poznata književna dela:
- Postoji jedna vrsta smrti koja se retko obrađuje u svim umetnostima, a to je tema smrti deteta. Naročito smrti više dece, zato što je to strašna i najbesmislenija smrt od koje zaziru i najveći stvaraoci, a nama se to desilo! Ne u knjizi, ne na filmskom platnu. Desilo se uživo i otuda grč u stomaku koji osećamo još od 3. maja.
Ona je podsetila na godine koje su imali osnovci stradali u Beogradu, mladići i devojke koji su život izgubili u masakru u mladenovačkim selima i zamolila okupljene da saberu „broj ubijenih godina“, odnosno sve one godine koje ubijeni nikada neće proživeti.
Kako i zašto se to desilo, pitala je Seničić, a onda sama dala oodgovor:
- Možda zato što smo na nasilje predugo okretali glavu. Uz jutranju kafu kolutali smo očima i sablažnjavali se što je neko dete izbačeno iz vrtića „tamo negde, u Vojvodini“ i -ništa. Žao nam je, ali nas nije silno zabolelo, jer „to nije moje dete“. Neku decu su roditelji mesecima vodili u vrtić ne znajući da ih daju u ruke pedofilu, ali ni to nas nije pokrenulo. Zgrozili smo se, ali mrdnuli nismo, „moja deca su velika, šta ja tu mogu“.
Govorila je Seničić i o slučajevima izostanka pravih reakcija kada se neka deca tek posle više meseci maltretiranja vršnjaka na Instagramu povere roditeljima i učiteljici, o neusvajanju Aleksinog zakona koji je ime dobio po dečaku koji je skočio sa zgrade u Nišu, nemoćan zbog vršnjačkog nasilja i izostanka odgovarajuće reakcije škole i nadležnih.
- Malo po malo, otupeli smo na nasilje, ali nas je otreznio početak maja i smrt dece. Tada smo svi postali bolno svesni da su ugrožea i naša deca. To nas je pokrenuo. Zajedničko svim primerima nasilja je to što mnogi za njih ne znaju i to što ih nisu zaštitile institucije koje zato postoje. Nije ih zaštitio sistem, a verujem da u svakoj situaciji postoje profesionalni, normalni ljudi kojima nije svejedno i treba da ih podstaknemo – poručila je Seničić.
Ipak, dodala je, nisu nemoćni ni roditelji. Mi, komšije, nastavnici, navela je, treba da zaštitimo decu, da napravimo sistem.
- Okrenite se na levu stranu. Poznajete li tu osobu da vas? E, vidite, taj čovek će vam pomoći. Onda se okrenite na desnu stranu. I taj čovek je tu, na dohvat ruke, tako se gradi sistem. Kad je nevolja, tu smo jedni za druge, na dohvat ruke, a sada ruku pod ruku i nogu pred nogu – kazala je seničić i pozvala građane u protestnu šetnju.
Šetnja je i ove večeri počela na Trgu srpskih ratnika, a okupljeni su potom Omladinskom i Ulicom vojvode Stepe otišli do raskrsnice kod Male pijace gde su na 15-ak minuta blokirali saobraćaj. Posle šetnje Ulicom Dimitrija Tucovića i Obilićevom, pa Ulicom Oktobarskih žrtava, učesnici protesta šetnju su završili na Trgu Jovana Sarića.
Više na www.krug.rs
