Nikola, dragi brate, druze...
Malo je reci kojima se moze iskazati ovaj tragicni dogadjaj i tuga u nama. Kao tvoj drug iz detinjstva, u ovom poslednjem casu oprostaja pokusacu da kazem koliko si nam znacio. Igrali smo se zajedno, delili kolica i slatkise. Oblacili smo se isto kao da smo blizanci. Kasnije smo isli u istu skolu, ucili zajedno, izlazili, igrali fudbal. Iako smo upisali razlicite srednje skole, ostali smo najbolji drugovi.
Uvek si znao da kazes prave reci i razveselis drustvo. Tvoj smeh i srdacnost su unosili radost gde god da se pojavis. Svakoga si znao da saslusas i pomognes mu. Bio si tu da delis radost i tugu sa nama, Bio si deo nas. Svi koji su te poznavali nisu mogli da te ne vole. A onda je dosao trenutak neverovatne istine. Doneo je suze i nevericu u noci koja se pretvorila u neutesni plac. Tajnu neverovatnih koraka odneo si sa sobom i ostavio neispricanu pricu jedne mladosti. Ostaju samo patnja i suze u nasim ocima. Mnogo toga smo ti hteli reci, ali nismo stigli. Odlazak bez pozdrava je jos tezi, jer smo do juce cekali zvono za pocetak i kraj casa, cekali novu priliku za druzenje i novi dan koji nam dolazi. Na zalost, nisi docekao novi dan, otisao si bez pozdrava na svoj put bez povratka. Ovaj januarski dan je prepun tuge i neverice, a sutra ce jedna stolica u skolskim kabinetima ostati prazna. U nasim zivotima i srcima, dragi Nikola, ti ces uvek biti sa nama. Neka ti je vecna slava i hvala.

свернуть