Zivot nas salje raznim putevima.Od kad sam mogao da zakucam ekser bio sam sa ocem u radionici i pravili smo namestaj.Sticajem okolnosti on se operisao a ja 18 godina.Hteo sam da nastavim ali nije mi dozvolio pa sam se nasao u prici alu i pvc stolarije.Medjutim ljubav prema drvetu i stolariji je ostala.Kad pogledam u nazad da mi je deda bio kolar a otac i stricevi stolari sve nekako ima smisla a moja tvrdoglavost je dovela da sam u porodici jedini ostali zanatlija.Biti zanatlija je lep ali i tezak i zahtevan posao koji ti daje samostalnost i sto stari kazu KORU HLEBA U RUKAMA.
Ещё видео!