16 Господ рече Самуилу: „Докле ћеш ту -
го ва ти за Саулом, кад сам га одбацио као ца -
ра над Израелом? Напуни свој рог уљем и
кре ни на пут. Послаћу те код Јесеја из Вит -
ле јема, јер сам једног од његових синова
иза брао себи за цара.” 2 Али Самуило рече:
„Како да идем? Ако Саул то чује, убиће ме.”
А Господ рече: „Узми са собом јуницу из кр -
да, па реци: ‘Дошао сам да принесем жртву
Господу.’ 3 Затим позови Јесеја на жртву, а
ја ћу ти рећи шта ћеш чинити. Помазаћеш
ми оног ког ти покажем.
4 Самуило је учинио како му је Господ ре -
као. Кад је дошао у Витлејем, градске ста ре -
шине су му уплашено изашле у сусрет и упи -
тале га: „Долазиш ли у миру?” 5 А он је одго -
ворио: „Да, долазим у миру. Дошао сам да
при несем жртву Господу. Посветите се, па
дођите са мном на жртву.” Затим је посветио
Јесеја и његове синове и позвао их на жр -
тву. 6 Када су дошли и када је угледао Ели -
ја ва, помислио је: „Сигурно је пред Господом
његов помазаник.” 7 Али Господ рече Са му -
илу: „Не гледај на његову спо љашњост нити
на његов високи стас, јер сам га одбацио.
Бог не гледа на оно што човек гледа, јер
човек гледа оно што се очима види, а Господ
гледа оно што је у срцу.” 8 Јесеј је затим
позвао Авинадава и довео га пред Самуила,
али он рече: „Ни овог Господ није изабрао.”
9 Затим је Јесеј довео Саму, али Самуило
рече: „Ни овог Господ није изабрао.” 10 Тако
је Јесеј извео пред Саму ила седам својих си -
нова, али је Самуило рекао Јесеју: „Господ
није изабрао ниједног од њих.”
11 На крају Самуило упита Јесеја: „Да ли
су ово сви твоји синови?” А он одго вори:
„Ос тао је још најмлађи, али он чува овце.”
Та да Самуило рече Јесеју: „Пошаљи по ње -
га, јер нећемо сести да једемо док он не до -
ђе.” 12 Јесеј је послао по њега. Био је то риђ
младић, лепих очију и лепог стаса. Господ
рече: „Устани и помажи га, јер је он тај!” 13
Тада Самуило узе рог с уљем и помаза га ме -
ђу његовом браћом. Тог дана Господњи Дух
је дошао на Давида и остао на њему. После
је Самуило устао и отишао у Раму.
14 Господњи Дух је одступио од Саула. И
Господ је допустио да почне да га мучи зао
дух од Господа. 15 А слуге су рекле Саулу:
„Ево, Бог је допустио да те мучи зао дух. 16
Нека наш господар заповеди својим слугама
које стоје пред тобом да потраже човека ко -
ји добро свира харфу, па кад Бог допусти да
те обузме зао дух, он ће свирати и теби ће
бити лакше.” 17 Саул је рекао својим слу га -
ма: „Нађите ми онда човека који добро сви -
ра и доведите ми га.”
18 Један од њего вих слугу рече: „Видео
сам да један од сино ва Јесеја из Витлејема
зна добро да свира. То је храбар човек, јунак
и ратник, а и паметно говори, лепо изгледа
и Господ је с њим.” 19 Тада Саул посла глас -
нике код Јесеја и поручи му: „Пошаљи ми
свог сина Давида, који је код стада.” 20 Јесеј
узе магарца, натовари на њега хлеб, мех ви -
на и јаре, и посла то Саулу по свом сину Да -
виду. 21 Тако је Давид дошао код Саула и
сту пио у његову службу. Саул га је много за -
волео и одредио га да му носи оружје. 22
За то је Саул поручио Јесеју: „Допусти да
Давид оста не код мене у служби, јер је
217 1. САМУИЛОВА 15,24 - 16,22
стекао наклоност у мојим очима.” 23 Када би
Бог допустио да Саула обузме зао дух, Давид
би узео харфу и свирао. Тада би Саул осетио
олакшање и било би му боље, и зао дух би
га прошао.
