Ljubica Došen
Hrvatica iz Vukovara, radnica u fabrici Borovo i vlasnica ribljeg restorana u Vukovaru. Kada se 16.11.1991. od granatiranja zapalila zgrada u kojoj je živela sa porodicom, njen muž Martin Došen pokušao je da spasi stariju komšinicu, pao je sa trećeg sprata i povredio kičmu, posle čega je prebačen u bolnicu u Vukovaru. Sutra, 17.11.1991. godine, sa ćekom Tanjom, otišla je kod muža u bolnicu i zatekla ga paralizovanog .
Svedoči da su srpski vojnici u noći između 18. i 19.11.1991. godine odvodili osoblje bolnice i ranjenike koji se posle toga nisu vraćali. Ujutru 19.11.1991. godine, dva vojnika su prozvala njenog muža Martina.. Iznesen je iz bolnice na nosilima i sa Zvonkom Vulićem, Ivanom Ahmetovićem, Ivanom Vulićem, Josipom Kožulom i Ružicom Markobašić, koja je tada bila u šestom mesecu trudnoće, ukrcan na autobus, kojim je prevezen na poljoprivredno dobro Ovčara. Tada ga je videla poslednji put. Kada je od majora Šljivančanina tražila pomoć rečeno joj je da se pridruži konvoju žena i dece.
Sa ćerkom je u grupi žena i dece prebačena u skladište Veleprometa, a zatim u KPD Sremska Mitrovica. Razmenjena je pre 14.8.1992. godine.
Više o zločinu na Ovčari saznajte na:
[ Ссылка ]
Preuzeto sa digitalne platforme REKOM mreže pomirenja „Glas žrtava“, čiji razvoj finansijski podržava EU. Sadržaj ne odražava nužno stavove EU.
