Соко птица лети горе,
Зраком високо,
Под њом, доле, тамна гора,
Бујна, зелена.

Соко птица тихо збори
Гори зеленој:

Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чули ноћас, кад у теби
Оро заигра?

Три су чете ноћас стигле,
Чете комитске,
У врх, горе, на висини,
Барјак развиле.

Око њега бујном снагом
Оро повеле;
А из грла, мушка грла,
Песма забруја.

Ој, ти горо, зелен-горо,
Горо мирисна,
Чу ли ноћас, кад у теби
Оро заигра?

Чу ли песму, бујну песму,
Мушку, јуначку,
Знашли, горо, разабра ли,
Који беху то?

Зелен-гора тихо збори
Птици соколу:

Ој, соколе, сив-соколе,
Птицо јуначка,
Све сам вид'ла, све сам чула,
Слушај, који су:

Прва чета, што се спусти
Озго, с' Козјака –
То је чета, дивна чета,
Ђорђа Скопљанца:

Друга чета, што пристиже
Оздо, из Пчиње –
То је чета, снажна чета,
Довезенскога:

Трећа чета, што се прибра
Отуд с Прешева –
Њу предводи главом сами:
Крста Војвода.

На свима је, сив-соколе,
Дивна опрема;
У свакога, птицо моја,
Спрема убојна.

Коло води млад Скопљанче
Хитро, момачки,
До њега су млади момци,
Момци Вардарци.

Узаврела крв јуначка,
Игра снага сва;
Прибрали се, да учине
Борбу последњу.

Јер с Мораве данас, веле,
Креће Србија,
Мој соколе, сив-соколе,
Мајка Србија!

Махни јаче, прни небом,
Пусти широм глас –
Мој соколе, птицо моја,
Иде слобода!

Ђорђе Ристић (Пећ, 6. август 1881 — Ниш, 27. јануар 1911), звани Скопљанче, је био српски четнички војвода, који је четовао по Старој Србији и Маћедонији. Због показане храбрости већ 1905. је стекао звање војводе. Учествовао је у биткама на Гуглину, Петралици и Челопеку 1905. године. Његов рејон је била кумановска околина где се често сукобљавао са бугарским војводом Крстом Коњушким. Умро је од последица дуготрајног четовања, и нарушеног организма услед дугог живљења на отвореном под лошим временским условима.

Јован Довезенски (8. април 1873, Довезенце — 2. мај 1935, Куманово), је био четнички војвода у Старој Србији и касније политичар у југословенској држави. Године 1904. изазван Кокошињским покољем Срба у селима Кокошињу и Шопском Рудару извршеним од стране ВМРО-а, одмеће се у шуму и формира српску чету. Учествовао је у бројним борбама српских чета у Кумановском крају, на Челопеку 1905. и 1906. У Првом Балканском рату учествује у Кумановској бици, као и у Првом светском рату.

Крста Ковачевић Трговишки (Трговиште, 1877 — Прешево, 30. јануар 1948), познат и као Крста Прешевски, је био српски четнички војвода у Старој Србији у време борби за Маћедонију почетком 20. века. У родном селу бавио се ковачким занатом све до 1900. када је убио турског војника због насиља над његовим малим братом Спиром. Од 1904. је српски војвода и кроз његову чету као кроз школу пролазе Војислав Танкосић и Војин Поповић Вук. Након младотурске револуције живи мирно у Прешеву све до 1909. када Турци покушавају да га убију, што је благовремено открио и одметнуо се у шуму. У Првом балканском рату учествује као војвода у четничком одреду војводе Војина Поповића Вука у Кумановској бици, бици на Мукосу, и на Бакарном Гумну. У Првом светском рату учествује са шесторицом браће. Самостално преводи чету преко Албаније 1915-1916. Учествује у пробоју Солунског фронта. Од 1924. води чету која гони комите Ванча Михаилова и албанских качака. За време окупације 1941-1944, живи скривено у Лесковцу. Умро је 1948. у Прешеву.

свернуть