Protidi
[ Ссылка ]
***

Pratite nas na društvenim mrežama:
Facebook: [ Ссылка ]
Twitter: [ Ссылка ]
Instagram: [ Ссылка ]
Pinterest: [ Ссылка ]
Linkedin: [ Ссылка ]

***

Deo teksta:
Među organiskim konstituentima organizma najveću grupu čine protidi. Nema žive ćelije u čijoj citoplazmi ne bi bilo belančevina. To su visoko molekulska jedinjenja vrlo kompleksnog sastava, koji dozvoljava bezgraničan broj varijacija i osobenosti, baš kao što je to u živom svetu. Protidi predstavljaju najveći deo plastičnog materijala ćelija. U njima se oni nalaze u specijalnom stanju rastvorenosti koje nam je poznato kao koloidno stanje. Nalaze se protidi i u drugom stanju, koje se označava terminom gel, a i u čvrstom stanju. Protidi, kao što im i samo ime kaže (proteus = prvi), zauzimaju prvo mesto u životinjskom organizmu ne samo po svojoj plastičnoj ulozi, nego i po ulozi u održavanju mnogih ravnotežnih stanja u fizičko-hemijskom smislu. Važnost im je ogromna i zbog toga što u tu veliku grupu spada niz fiziološki dejstvenih supstanci.

Definicija

Nijedna definicija ne bi mogla u potpunosti da zadovolji, pogotovo ako bismo hteli da obuhvatimo i njihova hemijska svojstva i njihove fiziološke funkcije. U hemijskom smislu su protidi, pre svega, aminokiseline i sva jedinjenja koja hidrolizom daju, isključivo ili delimično, aminokiseline. Ako se ovome doda da su to jedinjenja pretežno velike molekulske težine koja u vodi grade koloidno stanje rastvorenosti, onda bi definicija bila preciznija, ali još uvek nedovoljna.

Elementarni sastav protida

Pet hemijskih elemenata ulaze u sastav ove grupe jedinjenja: ugljenik, vodonik, kiseonik, azot i sumpor. Pored ovih, dolaze u obzir još i gvožđe i fosfor, pa i neki drugi, ali samo izuzetno i neobavezno. Kada su u sastavu protida, nalaze se u onom delu protidske molekule koja zapravo i nije karakteristična za samu grupu. Pomenutih pet elemenata ulaze u sastav belančevinske molekule kao konstituenti aminokiselina. Kvantitativno učešće pomenutih pet hemijskih elemenata nije kod svih protida isto. Od jedne do druge vrste varira, ali za humane belančevine je praktično isto i stalno. Određujući kvantitativno jednog od njih, određuje se, u stvari, količina same belančevine o kojoj se radi. Najstalniji je azot, te se njegovo određivanje baš i upotrebljava za kvantitativno određivanje protida. Srednje vrednosti procentualnog učešća ovih elemenata kao konstituenata protida su sledeće: ugljenik – 52,5%, kiseonik – 21,5%, vodonik – 6,9%, azot – 16%, sumpor – 1,4%. Elementarna analiza, sasvim jasno, može da da podatke o kvantitativnim odnosima ovih elemenata u nekoj belančevini i nikakve druge podatke, a najmanje ne podatke o strukturi, veličini i obliku same molekule. Azot kao konstituenat biogenih organskih jedinjenja nije specifičan za protide. Ima ga i u nekim glicidima i lipidima, ali ne redovno kao u protidima.

Opšta podela protida

Protidi obuhvataju tri osnovne grupe: aminokiseline, peptide i proteine.
Proteini se dele u dve podgrupe: holoproteini (prosti proteini) i heteroproteini (složeni proteini). Razlikuju se po tome što prosti proteini hidrolizom daju samo aminokiseline,a složeni proteini, pored aminokiselina, i jedinjenja koja ne spadaju u grupu protida, kao na primer hem, glicid, lipid, nukleinsku kiselinu i druga. Taj drugi deo heteroproteinske molekule – neprotidni – nazvan je prostetična grupa.
***

#Protidi #Proteini #Aminokiseline #produzizivot

***
Informativno edukativni portal iz oblasti medicine i zdravlja.
Budi zdrav, produži život.
[ Ссылка ]

свернуть