Za josh JUGOSLOVENSKIH sadrzaja zapratite:
-Podcast JUGOSLAVIJA-

[ Ссылка ]

*Младен Стојановић (Приједор, 7. април 1896 — Јошавка, код Челинца, 2. април 1942) био је љекар, хуманиста и револуционар, учесник Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка на Козари 1941. и народни херој Југославије.

Уочи балканских ратова, 1912. као ученик гимназије укључио се у тајну омладинску национално-револуционарну организацију „Народна одбрана”, а недуго потом је постао и члан „Младе Босне”. Био је изразити поборник ослобођења југословенских народа од Аустроугарске и један од вођа национално-револуционарне омладине у Тузли. Након Сарајевског атентата и почетка Првог свјетског рата, 1914. осуђен је на 15 година затвора, али је 1917. амнестиран и пуштен.

Након рата је студирао медицину у Загребу и Бечу, а од 1929. је радио као љекар у родном Приједору. Као „народни љекар” који је бесплатно лијечио сиромашне, веома брзо је стекао велико поштовање и популарност међу народом Приједора и шире околине. Од 1936. је радио и као љекар амбуланте рудника у Љубији, гдје је отпочео дружење са радницима и синдикалистима, али и учествовао у њиховој борби за боље услове живота.

Иако је комунистичке идеје прихватио још као студент, тек септембра 1940. постао је члан илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ). Као љекар је учествовао у Априлском рату, али се послије капитулације вратио у Приједор, гдје су га јуна 1941. ухапсиле усташе. Након бјекства из затвора отишао је на Козару, гдје је активно радио на организовању оружаног устанка.

Народ Козаре, заплашен усташким злочинима, брзо се одазвао позиву на устанак и већ у августу је формиран Козарски партизански одред, чији је Младен био командант. Овај Одред изводио је борбене акције против окупатора и усташа, због чега је против њега било покренуто неколико акција и офанзива. Упркос томе, Одред је успио да се одржи на Козари и даље изводи акције. Младен, који је у току устанка постао готово легендарна личност на Козари и Поткозарју, обилазио је села и позивао људе у борбу против окупатора, па је велики број људи овог краја укључио у Народноослободилачки покрет (НОП).

Пошто је Младенова популарност расла и ширила се Босанском крајином, он је јануара 1942. године прешао у Подгрмеч, гдје је био у Штабу Првог крајишког одреда, а у фебруару је на Скендервакуфској конференцији био изабран за начелника Оперативног штаба НОП одреда Босанске крајине. Почетком марта, у сукобу са четницима Лазе Тешановића, код Липовца, тешко је рањен у главу. Након тога опорављао се у партизанској болници у селу Јошавка. У току четничког пуча Раде Радића у Четвртом крајишком одреду, убијен је заједно са осталим рањеницима.

За народног хероја проглашен је 7. августа 1942. године. У његову част село Букин, код Бачке Паланке, 1946. је понело назив Младеново, а 1975. снимљен је филм „Доктор Младен”.

Mladen Stojanović (7. april 1896. Prijedor - 1. april 1942. Jošavka Gornja) bio je komandant partizanskog odreda tokom Bitke na Kozari. Prije Narodnooslobodilačke borbe bio je aktivni član Komunističke Partije Jugoslavije, a po zanimanju je bio ljekar. Četnici su ga ubili zajedno sa ostalim ranjenim partizanima 1. aprila 1942. godine u poljskoj bolnici u selu Jošavka Gornja. 7. augusta iste godine je bio posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja. Bio je jedan od prvih boraca partizanskih jedinica koji su proglašeni za narodne heroje. U socijalističkoj Jugoslaviji je veliki broj škola, različitih institucija i ulica dobilo njegovo ime.

#Partizanskefilmove #DomaceFilmove #Kozara #BojnaKozara #Druganeprijateljskaofanziva #PavleVujisic #Partizani #Lika #Kordunj #Kraina #Ustase #DoktorMladen

свернуть