Спот и песма снимљени су августа 2011. године.
Монтажа, сценарио, режија: Инфинит лав
Инструментал, продукција, текст: Немања Вукашиновић (Вулф Еш), снимано у Конектинг Саунд студију.

Ја сам премлад за речи, старим док ме завлаче идеали,
сваког дана знам, сунце се изнова рађа.
У мени мрачан сан, и ово сунце опет гледам
утеха је ту на небу, да ми речи узмеш ја ти не дам.
Ја нисам међу вама да бих солио памет,
реп је моја борба, то је део моје главе.
Сваки верс, свака нота, сваки стих мој је образ,
моје дело, мој сан у огледалу је одраз!
У гомили пијуна ја се издвајам к`о један,
ја сам ловац, срећу требам, све пролази као трептај.
Ја нећу калуп јер не подносим систем,
ја нећу шаблон јер знам да могу више.
И не презам од оних који желе да ме спусте,
дајем прст, даћу шаку јер он хоће све да узме.
И да ми узмеш све, ја ћу остати овде
ал` визију никад не можеш, за више ја сам рођен!
Мој живот је увек био део неке туђе приче,
ал` све остаје у срцу, даје ми снагу да пишем,
дишем, да вичем, да живим, да се борим,
то је мотив што постојим, и зато се не бојим
што свако јутро волим да волим, ја волим да волим
ја волим да волим, да ли ти волиш да волиш? Да ли волиш да волиш?

Реф.
Сваког јутра (сваког јутра) сунце се поново рађа,
сваки дан (сваки дан) пружа ми се нова шанса
(реци ми) шта је то човек без идеала
после ноћи (после ноћи) долази ми нова нада! Х2

Живим живот као борац за своја лична права,
нисам егоист` ако знам кол`ко вреди ово срце, ова глава
моја идеја, моје речи, моја дела, једној визији сам предан.
И везан сам тешким ланцима воље,
увек тежим да ми буде боље,
јер знам и за горе, јер био сам доле,
спутавали ме, спуштали да оставим све снове.
Негде далеко, тамо далеко био сам,
плашио себе, због себе своје принципе крио сам.
Ја имао сам дане тамне, чекао да ми сване,
узалуд брате, ја проводио у мраку сате!
Као и Данте, опет изнова се будио,
круговима лутао, прашину гутао,
али нисам посустао, нисам одустао
док светлост нисам пронаш`о, на своје ноге устао!
Стасао и пост`о репрезент идеје,
то дало ми је довољно снаге поново да кренем!
"Сети се мене, сети се оне среће"
чујем прича ми идеал, сањам просторе вечне.
Довољан је тренутак, само један зрак сунца
само једна кап у мору, само откуцај срца!
Једна птица, једно небо, један мајк, једно псето,
за момент чемер ћу да гутам, јер вечна је секунда!

Реф. Х2

свернуть