Umrla je Riblja Čorba. Pišem ovo kompletno subjektivno, jer sam jedan od njenih najvećih fanova skoro dve decenije. Pišem jer sam branio i pravdao Boru godinama u nazad za razna zlodela, što muzička, što moralna. A svo vreme sam znao da objektivno nisam u pravu, što je jedna veleizdaja samog sebe, jer mož' druge zajebat', sebe ne možeš. Znam ja dobro da niko ne očekuje da i jedan umetnik 40-50 godina izbacuje samo suvi kvalitet i da zasere nigde ništa, ljudi smo, naravno. Sad, već poznata izjava koja glasi "Bora je jedini lik koji je uspeo da uđe i izađe iz legende" zatvara krug i postaje empirijska istina.
Čoveče, koliko si dobru muziku ostavio iza sebe. Kakvi su to albumi bili. Jedan dobar period se Čorbi niko nije pitao na našoj sceni ni po čemu, a konkurencija je toliko bila ljuta da neću ni da pišem o tome, znate sve. "Kost u grlu", "Istina", "Pokvarena mašta", "Mrtva priroda", svi ti albumi su platina. Posle se našla po koja pesma na albumu koja bi nas sve podsetila kako možeš i taj bljesak bi se na momenat vratio, ali bi se brzo ugasio.
Uvek sam uspevao da razdvojim kvalitet pesme od kvaliteta osobe koja ju je napravila i sa svima sam to radio bez ikakvih problema sem sa tobom. Bio si mi heroj, jebiga, nisam mogao protiv tebe, nisam smeo ni sebi ni tebi to da počinim. Ipak, vreme je. Znam ti svaku pesmu i, ako me neko za 40 godina iscima da odsviram nešto od Čorbe, veruj mi, neće glava i ruke zaboraviti šta su naučile. "Pobeći negde" bih sebi na sahrani svirao. "Duša nije na prodaju" bih u čitanke stavio, da su me pitali pre par godina. Danas više ne mogu to da kažem.
Ovaj kaver sam davno uradio ali nisam mogao da ga okačim jer sam bio ljut na tebe i sve što si postao, nisam smogao snage da ti oprostim i nikada neću. Mislio sam da si veći od svega toga, ali sam svestan da je to jako redak slučaj među ljudima i ti si samo jedan od mnogih koji nisu dovoljno jaki da budu svoji do kraja. Sviraću po neku stvar na svirkama, kao i uvek, ali ne tebi u čast, već striktno za sebe jer su mi pesme drage i volim ih, ali odvojene su od rispekta ka tebi, jer ga više namam. A koliko sam ga samo imao, čoveče. Šta si samo bio za sve nas nekad, a šta si sad.
Ovo je moj poslednji kaver Čorbe koji ću ikada dići na net, da mi stoji kao uspomena i datum kada si umro u mojoj duši.
Jebiga, matori, tako je kako je. To je bilo neko lepše i srećnije vreme.
