Јуче у селу Доње Коњувце удар грома је, у штали, убио краву. У тренутку када је Душица Перић, пошто је нахранила једину краву, кренула да изађе из штале, почело је јако невреме. Севало је и грмело па се због тога вратила у шталу и села на столичицу да сачека да невреме прође. Гром је ударио тачно изнад ње, неким чудом је промашио њу и погодио несрећну животињу. Силина удара је усмртила краву, а Душицу је снажно одбацила на зид штале. Душица видно потрешена прича, "Видела сам муњу како иде према крави, нисам знала или мене или краву." У овој несрећи имала је много среће, јер да није седела на ниској столичици муња би вероватно ударила њу. Гром је приликом удара запалио сено и оштетио кров штале. Велика је срећа била и то што су се у кући нашли и њен отац и син а и синовљев друг. Притекли су у помоћ и суседи тако да су успели да угасе ватру пре него што се пожар проширио на њену и суседне куће.
У тој малој штали Душица је била на буквално метар од краве и од смрти. Сада је потрешена и изгубљена, јер како каже, од те краве је издржавала себе и сина. Млеко и сир је продавала и то јој је био највећи и најсигурнији приход. Сада не зна како даље, потребна јој је помоћ и подршка добрих људи. Душица је пре двадесет година постала удовица и од тада је самохрана мајка. Од њених малих и повремених прихода никада неће моћи да купи другу краву, а од продаје млека и сира се издржавала. Сада моли добре људе, ако могу, да јој помогну, само жели да поново има краву. Ми се придружујемо њеном вапају и позивамо све људе добро воље да, колико могу, помогну овој изузетно вредној и несрећној жени.
