Moto vlog
Putopis
Vožnja motora
Beograd - Smederevo - Požarevac - Dunav - Srebrno jezero - Ram i nazad
Dužina puta 250 km.

Srebrno jezero je veštačko jezero na desnoj obali Dunava i predstavlja njen nekadašnji rečni rukavac koji je danas zatvoren dvema branama. Nalazi se na području Braničevskog okruga u istočnoj Srbiji, na dva kilometra od Velikog Gradišta. Prosečne je širine od 300 m, a prosečne dužine od 14 km.

Na dunavskoj obali kod Rama stvoren je prirodni pejzaš kakav se ne može naći stotinama kilometara uzvodno i nizvodno. Tu se ulivaju četiri planinske reke - leve pritoke Karaš i Nera, i desne pritoke Morava i Mlava, nanoseći neverovatnu količinu zemlje, peska i kamena. Tako presecaju maticu na četiri dela, pa Dunav ovde postaje miran i pitom. Ova pojava omogućila je uspostavljanje skele kod Rama, ali je i jedan od razloga zašto su Turci ovde podigli tvrđavu. Zadatak posade tvrđave nije bio samo da kontroliše prolazak Dunavom, već i njegov prelazak.
Ramska obala je viša od suprotne, pa Dunav ovde deluje mnogo širi od realnih 4,1 kilometra. Iako je zapravo najširi kod Golupca, gde od obale do obale ima 6 kilometara, za Ram se kaže da tu teče najširi srpski Dunav. U prilog tome ide i činjenica da je preko puta Rama srpski Banat, dok je preko puta Golupca Rumunija, pa se i reka deli između ove Srbije i Rumunije.

Slikovita srednjovekovna Ramska tvrđava sagrađena je 1483. godine po nalogu sultana Bajazita II – dede Sulejmana Veličanstvenog. Iz ovog perioda potiče legenda, po kojoj je sultan Bajazit II, obilazeći svoje vojnike, zastao da se odmori na brežuljku sa koga se pružao lep pogled na Dunav i suprotnu ugarsku stranu. Sedeći tako na prostirci – ihramu (kako glasi turski naziv za prostirku za molitve), on je zaspao. Kada se probudio osećao se kao preporođen. Posle je naredio da se na mestu njegovog ihrama sagradi tvrđava, koja je po ihramu i dobila ime.

Pre izgradnje Djerdapske brane korito Dunava na potezu od Rama do Golubca je izgledalo potpuno drugacije.To je bila reka prepuna brzaka,virova i pescanih plaza.Obe obale su bile oivicene vrbacima i topoljarima.
Kod Rama se struktura korita relativno malo promenila zbog strmih litica sa obe strane Dunava izuzev sto je nivo vode za cetiri do pet metara veci.Vec pocev od Zatonjske krivine Dunav se danas razlio u nekadasnje Zatonjske livade dok je Rumunska strana ostala gotovo ne promenjena.Tu se narocito uocava pregrada nekadasnjeg Dunavskog rukavca dugog 12km cijim je pregradjivanjem nastalo Srebrno jezero(Silver lake).U daljem toku primecuje se da desnom stranom dominira zastitni nasip dok je leva strana ostala potpuno prirodna.Tu je Dunav ostao gotovo isti osim sto je otisao u visinu.Ispod sela Ostrvo Dunav se lagano levkasto siri do druge pregrade na Srebrnom jezeru odakle pocinje naglo sirenje na obe svoje strane.Tim sirenjem su nastali veliki ritovi na Rumunskoj levoj obali koji se protezu sve do Nove Moldave.Procena je da je Dunav tu dobio dvosruko na sirini.Ispod Velikog Gradista nastala je velika delta reke Pek koja je nekad bila samo jedan rukavac gde se Pek ulivao u Dunav.Zbog nebranjenosti terena i velikog vodnog potencijala Peka u prolecnom periodu graditelji Djerdapa su sa obe strane pocev od Pozezenskih peskova postavili mocan nasip koji uspesno brani Veliko Gradiste i Požeženo.
Sam recni tok i dubine na pojedinim mestima su drastično promenjene izgradnjom Djerdapske brane.U Bazijaskoj klisuri dva kilometara ispod Rama reka je zadrzala svoj tok osim sto je porasla za 5m.Na izlasku iz klisure nekadasnji tok koji je naginjao ka levoj obali,levo od ostrva Kalinovac sada naglo menja tok ka desnoj obali i gro vode prolazi kroz Zatonjske livade i desno od ostrva Kalinovac.Dubina u Bazijsakoj klisuri krece se prosecno oko 15m.U Zatonjskom prosirenju od nekadasnje dubine 10-12m radom bagera nastale su dubine i do 35m.Ispod ostrva Kalinovac leva strana je ostala netaknuta sve do Belobrestanske ade dok je desna strana sve do V.Gradista potpuno morfoloski promenjena uticajem iskopavanja sljunka pa se dubine krecu od nekadasnje prosecne 10m sve do 25m.Recna strujanja danas vise naginju desnoj obali sve do usca reke Pek.Od Gradistanske luke do 500m ispod usca reke Pek morfologija recnog dna je ostala ne promenjena.U daljem toku pa sve do sredine sela Pozezena je teren takodje promenjen iskopavanjem sljunka sto je delimicno recni tok povuklo ka Srpskoj obali.Na potezu Rimske pogranicne ispostave u ataru sela Pojejena(Rumunija)nalazi se najveca recna dubina Dunava izvan Djerdapske klisure,Dunav je tu dubok oko 35m(to je prirodna dubina).Deo Dunavkog korita kod sela Pozezena je ostao prirodan sve do Pozezenskog groblja,odakle ponovo iskopavanjem sljunka sa Dunavskog dna sve do Vinackog vira nastaje vrlo ispresecan teren Dunavskog dna.U daljem toku dno Dunava je ostalo ne promenjeno sve do ulaza u Djerdapsku klisuru osim sto je tok reke preusmeren vecinom desno od ostrva Movila dok je pre izgradnje Djerdapa bilo obrnuto.

свернуть