Dikcija je naučna disciplina koja se bavi načinom govorenja. Izučavanje dikcije uključuje sledeće segmente: pravilno disanje tokom govorne interpretacije, artikulaciju – razgovetan izgovor glasova i reči, akcentuaciju – naglašavanje reči u skladu sa standardom književnog jezika, logiku govora – tehnike naglašavanja najvažnijih reči i deonica tokom govornog iskaza i razložno govorenje, raspoređeno na misaone celine, ritam i tempo – razvijanje govorne melodije u cilju izbegavanja monotonije.
Dikcija se kao nastavni predmet izučava samo na dramskim akademijama, što je pogrešno. U osnovnim i srednjim školama mnogo više pažnje se polaže pisanom jeziku. Samo na nekim fakultetima, uključujući Filološki fakultet i Fakultet političkih nauka, postoje predmeti koji afirmišu govornu kulturu.
Svoju dikciju bi trebalo da usavršavaju i predstavnici sledećih profesija: predavači, novinari, političari, pravnici, prevodioci, svi oni koji u različitim situacijama drže izlaganja i prezentacije (menadžeri, prodavci, programeri, lekari, itd).
Svaki govornik je dužan da svoje izlaganje prirpema temeljno. To znači da je priprema sadržaja samo jedan aspekt. Uvežbavanje načina izlaganja, dokazali su stručnjaci, mnogo je važnije, jer publika stiče utisak o govorniku u zavisnosti od tonaliteta, načina naglašavanja reči, intonacije (kao i u zavisnosti od tehnika neverbalne komunikacije). Primena dikcijskih znanja učiniće da vas ljudi rado slušaju, da vaš govor bude jasan, dinamičan, izražajan.
Dobra dikcija glavni je preduslov samopouzdanog, uverljivog, harizmatičnog javnog nastupa.
Više informacija na www.mainpoint.edu.rs
