Text:

U životu prolio sam suze koje niko ne razume,
Ljubav dođe, sve mi uzme, pa sa mojim srcem umre,
Dugo bez poljupca usne, željne zagrljaja ruke,
Čekale su samo tvoje da me svakim jutrom bude;
Moj je život bio kocka, a ja gubitnik u startu,
Ljubav gledao k'o igru, izvukao lošu kartu,
Davno izgubio snagu da pratim puteve srca,
Dugo živeo u mraku bez ijednog tračka Sunca;
Tada video sam tebe, izgubljenu u daljini,
Pokrivenu noćnom tamom, kako spavaš u tišini;
Tvoje oči, k'o dva mora obasjana noćnim nebom,
Dale su mi jednu želju, da tebe učinim srećnom;
Znam da ljubav nema cenu, al' već sve sam tebi dao,
Svoje snove, jedan život, al' mi opet nije žao,
I za nju da umrem, vredna, srećo, tvoja je lepota,
Srce bacam ti pred noge, vrediš više od života.

I kad dođe dan da umrem, a ti lezi pored mene,
Budi poslednja mi zora koja vraća uspomene;
Nežno ljubi me do kraja, ne govori da će proći,
Samo želim da te gledam sve dok ne zatvorim oči;

I kad dođe dan da umrem, i poželim sve da vratim,
Budi poslednji zrak Sunca što ću zauvek da pamtim;
Nežno daj mi svoju ruku, ne govori kako boli,
Zadnjim otkucajem srca ću ti reći da te volim.

A ja živim kroz tvoj pogled, meni tvoje srce kuca,
Ti si najsjajnija zvezda što u mraku mi svetluca,
Ti si ono malo vode koju držim na svom dlanu,
Koju ne dam nikom, čuvam kao najsvetiju tajnu;
Samo jedan osmeh tvoj je razlog zbog koga postojim,
Jedna suza tvoja bolela bi k'o hiljadu mojih,
Samo kada se nasmešiš, dušo, srce lupa jače,
Ono puklo bi mi, srećo, kad bih čuo kako plačeš;
Ceo život je pred nama, a ja živeću za tebe,
I do poslednjeg daha, ljubavi, disaću za tebe,
Dok se ne umore usne, znaj, ljubiće samo tebe,
Dok se ne zatvore oči, one paziće na tebe;
Znam da ljubav nema cenu, al' već sve sam tebi dao,
Svoje snove, jedan život, al' mi opet nije žao,
I za nju da umrem, vredna, srećo, tvoja je lepota,
Srce bacam ti pred noge, vrediš više od života.

I kad dođe dan da umrem, a ti lezi pored mene,
Budi poslednja mi zora koja vraća uspomene;
Nežno ljubi me do kraja, ne govori da će proći,
Samo želim da te gledam sve dok ne zatvorim oči;

I kad dođe dan da umrem, i poželim sve da vratim,
Budi poslednji zrak Sunca što ću zauvek da pamtim;
Nežno daj mi svoju ruku, ne govori kako boli,
Zadnjim otkucajem srca ću ti reći da te volim.

Sve što želim - budi srećna, jedina, sa il' bez mene,
Ako zatražiš da odem, dušo, odmah ću da krenem,
Neću ostaviti trag ako ne želiš da me pamtiš,
Neću ispustiti jecaj koji ne možeš da shvatiš;
Jer ja sebi nisam važan koliko ti meni značiš,
Jer ja nisam vredan tebe, ako pored mene patiš,
Ako osetiš ikada da je ljubav prošla, kaži,
Ma koliko da je lepa, neću da živim u laži;
Život bez tvog zagrljaja bio je kao po kazni,
Zato zahvaljujem Bogu što smo se nas dvoje našli,
Samo nebo, i ja znam koliko, Jelena, te volim,
Ako napuste te svi, ja sam ću kraj tebe da stojim;
Jer, znaj, ljubav nema cenu, al' već sve sam tebi dao,
Svoje snove, jedan život, al' mi opet nije žao,
I kad umrem, ljubavi, umreću za tvoju lepotu,
Čekaću te, moja draga, u nekom drugom životu.

I kad dođe dan da umrem, a ti lezi pored mene,
Budi poslednja mi zora koja vraća uspomene;
Nežno ljubi me do kraja, ne govori da će proći,
Samo želim da te gledam sve dok ne zatvorim oči;

I kad dođe dan da umrem, i poželim sve da vratim,
Budi poslednji zrak Sunca što ću zauvek da pamtim;
Nežno daj mi svoju ruku, ne govori kako boli,
Zadnjim otkucajem srca ću ti reći da te volim.

свернуть