Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, čak 1 od 10 odraslih ljudi u svetu boluje od HBB, koja ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će na globalnom nivou biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine. Sa ciljem da se podigne svest stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolestima bubrega Međunarodno društvo za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalno udruženje Fondacije za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) pokrenuli su inicijativu da se Svetski dan bubrega obeležava svake godine drugog četvrtka u mesecu martu, što je i prihvaćeno u preko 100 zemalja širom sveta, kao i u našoj zemlji.

U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete više o anatomiji i ulozi bubrega u našem organizmu, koje bolesti mogu da oslabe funkciju bubrega, koji su uzroci i simptomi, a koje su najčešće bolesti bubrega, kako ih sprečiti, dijagnostifikovati, kao i koje su trenutno dostupne terapije.

Bolesti bubrega – simptomi, uzroci, dijagnostika i terapija 1
Bubrezi predstavljaju centralni deo mokraćnog (urinarnog) sistema. Smešteni su u retroperitonealnom prostoru što znači da leže iza peritoneuma, koji oblaže trbušnu šupljinu, na zadnjem zidu trbuha, po jedan sa svake strane kičmenog stuba (u visini 12. grudnog i 1. i 2. slabinskog pršljena). Gornji delovi bubrega su delimično zaštićeni jedanaestim i dvanaestim rebrom, a svaki bubreg je čitav okružen sa dva sloja masnog tkiva (perirenalno i pararenalno masno tkivo). Desni bubreg leži odmah ispod dijafragme, ispod jetre, a levi pokrivaju spreda želudac, slezina, levi ugao debelog creva i rep pankreasa. Zbog toga što ga naniže potiskuje veliki donji režanj jetre, desni bubreg je smešten nešto niže od levog. Iznad svakog bubrega smeštena je nadbubrežna žlezda. Sa spoljašnje strane bubreg je obavijen bubrežnom kapsulom koja se sastoji od tri sloja (2 od vezivnog i 1 od masnog tkiva). Ona štiti bubrege od povreda, povećava njihovu stabilnost i povezuje bubrege sa okolnim tkivima. Na uzdužnom preseku bubrega, mogu da se uoče dve karakteristične zone bubrega koje se razlikuju po boji i građi: spoljašnja zona ili kora (cortex renis) i unutrašnja zona ili srž (medulla renis). U kori bubrega, počinju nefroni (jedinice za filtriranje krvi) i u njoj se stvara hormon eritropoetin (EPO), koji pomaže u stvaranju crvenih krvnih zrnaca u koštanoj srži. Srž bubrega sadrži većinu nefrona sa njihovim glomerulima i bubrežnim tubulima.

Protok krvi kroz oba bubrega iznosi oko 21% minutnog volumena srca ili 1200 mL/min. Krv dolazi u bubrege iz trbušne aorte (aortae abdominalis), preko bubrežne arterije (a. renalis, po jedna arterija za svaki organ) koja se odmah deli na dve grane (jedna odlazi u prednji, a druga u zadnji deo bubrega), a one se potom po ulasku u parenhim bubrega dele na manje ogranke. Vene bubrega uglavnom prate odgovarajuće arterije, imaju iste nazive, a venska krv izlazi iz bubrega kroz bubrežnu venu (v. renalis) i uliva se u donju šuplju venu. Od ukupne količine krvi koja prođe kroz bubrege, 98-99% odlazi u koru, a samo 1-2% u srž bubrega. Procenjuje se da trenutno više od 850 miliona ljudi širom sveta boluje od bolesti bubrega. Hronična bolest bubrega (HBB) je veoma česta, čak 1 od 10 odraslih ljudi u svetu boluje od HBB, koja ukoliko se ne leči može biti smrtonosna. Smrtnost povezana sa bolestima bubrega nastavlja da raste iz godine u godinu i predviđa se da će na globalnom nivou biti 5. vodeći uzrok smrti do 2040. godine. Sa ciljem da se podigne svest stanovništva širom sveta o rastućem opterećenju bolestima bubrega Međunarodno društvo za nefrologiju (The International Society of Nephrology) i Internacionalno udruženje Fondacije za bubreg (International Federation of Kidney Foundations) pokrenuli su inicijativu da se Svetski dan bubrega obeležava svake godine drugog četvrtka u mesecu martu, što je i prihvaćeno u preko 100 zemalja širom sveta, kao i u našoj zemlji.

U tekstu koji je za vas napisala Dr Sci Sanja Peković, naučni savetnik, profesor po pozivu na Biološkom i Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, saznaćete više o anatomiji i ulozi bubrega u našem organizmu, koje bolesti mogu da oslabe funkciju bubrega, koji su uzroci i simptomi, a koje su najčešće bolesti bubrega, kako ih sprečiti, dijagnostifikovati, kao i koje su trenutno dostupne terapije.

Bolesti bubrega – simptomi, uzroci, dijagnostika i terapija 1
Bubrezi predstavljaju centralni deo mokraćnog (urinarnog) sistema. Smešteni su u retroperitonealnom prostoru što znači da leže iza peritoneuma, koji oblaže trbušnu šupljinu, na zadnjem zidu trbuha, po jedan sa svake strane kičmenog stuba (u visini 12. grudnog i 1. i 2. slabinskog pršljena).

свернуть