У О.Ш."Стојан Љубић" у Косанчићу за крај школске године наставници су ученицима организовали игре без граица у школском дворишту. Наставници су ове године били само судије али су као и деца уживали у овим играма и одлучили да наредне године и сами учествују такмичећи се.


О овој забавној манифестацији разговарали смо са Предрагом Ђорђевићем, наставником информатике и рачунарства и једним од организатора игара."Игре без граница" су одржане претпоследњег дана ове школске године када је завршено са учењем и оценама. Учествовала су сва одељења из школе и истурених одељења. Учитељи су довели децу из Стубле, Горњег Бријања и Кацабаћа. На играма се такмичило у 6 дисциплина. Учеснике је пратило лепо време, освајачи 1-3 места су добили медаље а за све је било послужења, сокова и слаткиша.


У играма је учествовало око 70%-80% ученика а у организацији десетак наставника и наставница уз подршку директора и осталих колега. Циљ манифестације је био да деци покажу да школа није само за учење већ и за дружење и забаву.


О.Ш."Стојан Љубић" по речима наставника Предрага Ђорђевића прати корак са данашњом, савременом школом. Добро је опремљена, има два информатичка кабинета, један кабинет са таблетима који је помало попут библиотеке. Ђаци могу да дођу и изнајме таблет и наставу прате на интернету из прелепог школског дворишта. Школа је међу првима добила интерактивну таблу. Користе је сви наставници, за сваки предмет.


Наставни колектив у овој школи је млад, пун енергије и воље да ради са децом па су са задовољством прихватили једну овакву идеју и организовали ову манифестацију. Предраг Ђорђевић је не само наставник информатике већ и спортски сусдија и један од оснивача клуба младих у Доњем Коњувцу где дужи низ година традиционално организују за младе разне забавне манифестације као што су игре без граница, ускршње радионице, излете, турнире...


О својим утисцима говорила је и Милица Петровић, наставница Српског језика. Каже да се увек труди да децу максимално укључи у разне активности па је и сада радо узела ућешће у организацији ових игара. Истиче да су претходне 2-3 године биле тешке и да се деца нису дружила и забављала па су зато одлучили да им на овај начин улепшају крај школске године. Деца кажу да им је ово био најлепши дан у школи и то је најлепша награда за наставницу Милицу. Деца су уживала а уз то су се бар мало одвојила од екрана телефона и таблета и бавила неком физичком активношжу и то на трави у лепо уређеном дворишту, додаје Милица.
У овим играма уживали су сви и деца и наставници па зато не чуде жеље да ове Игре постну традиционалне.

свернуть