Rika šumom odjekuje
ko da divu mač se kuje,
Lija gizdav rep podvukla,
bukvi staroj kora pukla
i meda se šćućurio
i vuk uši naćulio.

Jelen sluša jedva diše,
testamenat soko piše,
gotovo je zeka reče,
miš u rupu sad uteče
kuku majko jeknu poskok,
žabi traljav beše doskok,
skakavac se Bogu moli
a majuna glava boli.

Jel sada ovo sveta smak
doviknuo beše rak
haos vlada, opšta frka
zgranula se i pastrmka,
skupila se flaka svaka,
u malenog daždevnjaka.

Skrio se pod koke petlić,
ne kuc-kucka više detlić
niko više nema stav,
svako misli doš’o lav.

A u travi skandal pravi,
majka sina svoga juri
a i sin se malo duri
pa kroz travu oni lete
majka grdi svoje dete.
Sin mi urla, nije zdrav,
umislio da je lav,
skratiću ja njegov let
preplašio ceo svet,
imitira šumskog cara
bezobrazna bubamara.

свернуть