#zagađenje #vazduha #suspendovane #čestice #PM10 #ozon #zdravlje qkorona
Ovih dana osećamo miris vazduha i vidimo ga. Ako dovoljno dugo držimo otvorena usta na nekoj raskrsnici, možda utvrdimo da vazduh ima i ukus. Šta to sve osećamo u vazduhu i kako to utiče na naše zdravlje?
Neorganski oksidi. Sumpor dioksid kada se nađe u vazduhu u većoj koncentraciji se oseća kao miris zapaljene šibice. Ugljen monoksid i ugljen dioksid nemaju miris, a azot dioksid ima oštar miris. Svi ovi oksidi kad dospeju do pluća, rastvaraju se u tkivnoj tečnosti i nastaje kiselina koja nagriza tkivo. Zato mogu da izazovu iritaciji i ždrela i kod osetljivih napad astme. Osim toga ugljen monoksid ima poseban uticaj. Naime, afinitet ugljen monoksida za vezivanje sa hemoglobinom je čak 200 puta veći nego afinitet kiseonika, pa se prilikom udisanja ugljen monoksida stvara se stabilan kompleks karboksihemoglobina, što dalje onemogućava vezivanje i prenos kiseonika. Ako ste čuli nekad za ljude koji su umrli od izduvnih gasova u zatvorenoj garaži, radi se o trovanju ugljen monoksidom jer on blokira prenos kiseonika. Iz tih razloga, intenzivno trideseto minutno vežbanje u urbanoj atmosferi može povećati nivo ugljen monoksida u krvi i do deset puta, što se može izjednačiti sa deset popušenih cigareta. U današnje vreme, u razvijenim zemljama se koriste katalitički konverteri koji prevode ugljen monoksid iz izduvnih gasova u ugljen dioksid, gas koji je manje opasan po ljudsko zdravlje.
Ozon miriše na čisto, to je miris koji se oseća u vazduhu posle grmljavine, podseća pomalo na hlor. Ozon je veoma poželjan u visokim slojevima atmosfere, ali ako se nađe u vazduhu koji udišemo, onda je veoma opasan. To je retka zagađujuća supstanca koju očekujemo leti, na raskrsnicama kad pod dejstvom sunčeve svetlosti nastaje od drugih sustanci koje potiču najviše od saobraćaja, a to su oksidi azota i isparljiva organska jedinjenja od isparenja benzina i njegovog sagorevanja. Izlaganje ozonu izaziva iritaciju sluznice, kašalj i skraćenje daha.
Isparljiva organska jedinjenja. Njihovi predstavnici su benzen, toluen, etilbenzen i ksilen, ili skraćeno BTEX, neka su kancerogena, neka toksična. Potiču i od sagorevanja, i od isparenja koja dolaze sa benzinskih pumpi, petrohemijske industrije ili iz rezervoara i ona najviše doprinose karakterističnom mirisu koji osećamo na benzinskim pumpama. Ovom temom ćemo se posebno baviti u nekom drugom videu.
Suspendovane čestice. Iako bi se očekivalo da zagađenje vazduha utiče prvenstveno na respiratorna oboljenja, prve epidemiološke studije koje su ispitivale vezu između zagađenja vazduha i ljudskog zdravlja dokazale su visoku učestalost kardiovaskularnih oboljenja kod osoba koje su bile izložene izduvnim gasovima automobila, a kasnije se pokazalo da zagađenje utiče značajno i na nastanak malignih oboljenja i na pogoršanje stanja kod dijabetičara. Pošto je poslednjih meseci aktuelna korona, možemo dodati I to da su studije su pokazale da je smrtnost od korone od 15 do 27% veća u oblastima gde je veća zagađenost vazduha. Kako dolazi do ovih bolesti?
Suspendovane čestice su poznate kao PM2,5 ili PM10 što je skraćeno od particulate matter a broj označava prečnik u mikrometrima. Najkrupnije čestice se zadržavaju na trepljama sluznice respiratornog trakta i polako se kako se treplje kreću rastvaraju u sluzi i izbacuju iz pluća. Tako se pluća sama čiste i ovaj mehanizam čišćenja je manje efikasan kod pušača. Ali, suspendovane čestice koje su najsitnije su i najopasnije jer dolaze do najdubljih delova pluća odakle prelaze u krvotok i povećavaju sistematsko zapaljenje, remete funkciju imunog sistema, izazivaju zapaljenje zidova krvnih sudova što onda utiče na nakupljanje masti u zidovima, i na kraju pomažu rasejavanje kancerogenih materija po organizmu. Suspendovane čestice povećavaju rizik od raka jer sadrže i kancerogena jedinjenja kao što su policiklični aromatični ugljovodonici, čiji je predstavnik kancerogeni benzoapiren.
