KRATAK PREGLED METODE 4 KORAKA, KOGNITIVNO
BIOBIHEVIORALNOG SAMO-TRETMANA OKP-A

Korak 1: REIMENOVANJE
Prepoznaj da su nametljive opsesivne misli i nagoni rezultat OKP-a.

Korak 2: PRIPISIVANJE STVARNOM RAZLOGU
Shvati da je intenzitet i nametljivost misli ili nagona uzrokovan OKP-om; to je verovatno povezano sa biohemijskim disbalansom u mozgu.

Korak 3: REFOKUSIRANJE
Zaobiđi misli OKP-a fokusiranjem svoje pažnje na nešto drugo, barem nekoliko minuta: uradi neko drugo ponašanje (aktivnost).

Korak 4: REVALORIZACIJA
Ne uzimaj misli OKP-a za ono za šta ti se čine. Te misli nisu značajne same po sebi.
__________________________________________

NAPOMENA I MOJ KRITIČKI OSVRT:

Iako sadržaj ovog videa može biti od pomoći, što i jeste cilj, on svakako nije zamena za stručnu psihološku pomoć.

Uz svo dužno poštovanje dr Švarcu kao jednom od vodećih svetskih stručnjaka kada je u pitanju opsesivno-kompulzivni poremećaj i njegovo lečenje, imam potrebu da iskažem svoje neslaganje sa određenim tezama i pristupima dr Švarca kada je ovaj poremećaj u pitanju. Pre svega, to je njegovo zanemarivanje samog opsesivnog sadržaja, to jest tema oko kojih se okp kreće. Kako je taj sadržaj kod svake osobe drugačiji, u njegovom radu definitivno nedostaje individualni pristup i bavljenje sadržajima barem podjednako onoliko koliko se posvetio tehničkom delu (čije uspešne rezultate ne dovodim u pitanje). Pretpostavljam da je razlog tome taj što je kao temelj, odnosno glavni uzrok OKP-a pronašao u biohemijskom disbalansu i hiperaktivnosti određenih regija mozga, ne uzimajuću u obzir mogućnost da je ta "užarenost" mozga možda upravo posledica nastala usled proboja i borbe sa opsesivnim mislima, a ne njihov uzrok.

Pitanje je odakle te misli dolaze, zašto se one pacijentu čine kao strani entitet a ne kao produkt njega samog? I kako uopšte možemo dokazati da su naše misli zaista deo nas, naročito ove koje su po samoj svojoj prirodi prisilne, nametljive, napadačke? Ako i jesu naše, šta pokušavaju da nam kažu, šta predstavljaju? Bez metafizičkog pristupa i priznanja duhovne komponente čoveka, i bez temeljnog bavljenja nesvesnim, sumnjam kako će ova i mnoga druga pitanja u naučnim krugovima zauvek ostati na polovičnim ili nikakvim odgovorima.

Metod 4 koraka vidim kao neophodan i značajan deo terapije OKP-a, ali ne i dovoljan. To što je toliko težak za lečenje i neretko otporan na mnoge psihoterapijske pravce i farmakoterapiju, dovoljno pokazuje njegovu slojevitost i dubinu. OKP je složeni mehanizam sa svojim skupom simptoma, koji je, sigurna sam, nastao iz nečeg mnogo kompleksnijeg od puke hemijske neravnoteže u mozgu, što ni sam dr Švarc ne osporava, ali se time ni ne bavi. Samim tim smatram da zanemarivanjem svih ostalih uzročnika, faktora i dubljih uvida u psihički život pojedinca i njegovu istoriju, lečenje nikada ne može biti u potpunosti uspešno sprovedeno.

U svakom slučaju, ostaje činjenica da ovaj metod deluje, i da se KBT generalno do sada pokazao kao najefikasniji kod tretiranja OKP-a, te zbog toga vredi pokušati primeniti i ove korake, bilo samostalno, bilo uz terapeuta, jer mi koji imamo OKP znamo da za nas svaki, pa i onaj najmanji pomak predstavlja gigantski korak ka slobodi.
_______________________________

Ukoliko želite da podržite rad kanala, to možete učiniti putem paypal donacije: [ Ссылка ]

свернуть