Bar jednom ja bih hteo da verujem u sreću,
Što dođe sutradan, svejedno meni je kad.
Jer danas živim ja a sutra možda neću,
i kasno sad je već da za njom čeznem ja.

Ne kunem tvoju ljubav sad ja i praštam tebi patnje sve
jer hoću da uživam sad ja u ludoj noći toj.

Te oči tvoje zelene, i reči tako varljive
i pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj.

Ne treba ništa više, znam prošlost se ne vraća
i kasno sad je već da za njom čeznem ja.
Jer uspomena ta od sveg' je ipak jača,
i sad u oku mom ta bolna suza sja.

Ne kunem tvoju ljubav sad ja i praštam tebi patnje sve
jer hoću da uživam sad ja u ludoj noći toj.

Te oči tvoje zelene, i reči tako varljive
i pesma tvoja zanosna, pomuti razum moj.

свернуть