Фестивал науке у Београду

Представнци свих ужичких основних школа су посетили Фестивал науке у Београду, под називом „Разоткривање“. Нашу школу су представљали чланови Природњачке секције: Софија Милосављевић, Јована Јаковљевић, Лука Веланац, Емилија Лазаров, Миленија Ерић и Милица Поткољњак и наставница биологије Милева Рогић.
Било је доста занимљивих садржаја, а свпја знања, посетиоцима су се трудили да пренесу студенти различитих фахултета Београдског универзитета (Биолошког, Хемијског, Шумарског, Физичког, Географског, Стоматолошког, Фармацеутског, Медицинског, Филозофског…), али и ученици основних и средњих школа из целе Србије. Своје садржаје представили су и Природњачки музеј из Свилањца, Тераријум из Београда, и многи други.
Прогамирање, роботи и игрице су деци увек забавним и на тим штандовима је по правилу највећа гужва. Могло се научити како програм препознаје када биљку треба залити, како програмирати игрицу и научити играче правилима ланца исхране, шта је све могуће направити од лего коцкица, играти се са роботима.
Научили смо ко је Дарвин, како је путовао око света на броду и посматро зебе, упознали смо са његовим радом и теоријом еволуције.
Геолошка доба и различите фазе у развоју Земље и живота на њој су јасно и лепо представљени, као и посао археолога. Млади истраживачи су имали прилику да пробају како изгледа откривати фосиле- окамењене остатке живих бића.
Природњачки музеј у Свилајнцу се представио са моделима праисторијских људи и позвао посетиоце да погледају најновију изложбу животиња Африке.
Биолошки факултет је представио живи свет Србије и екосистем баре. Кроз питања и занимљиве приче посетиоци су упознали представнике водоземаца, гмизаваца и сисара. Било је могуће, уколико смо довољно храбри, помазити живу змију.
Могли смо видети као микробиолози истражују дејство антибиотика на бактерије и како стрес делује на организам човека.
Како настаје оплођена јајна ћелија, како се она дели, како расте заметак и плод и шта га све штити, приказали су студенти Медицинског факултета.
Научили смо колико су превелике количине шећера штетне, колико шећера има у појединим напицима, колико треба да вежбамо ако смо појели неке калоричне намирнице и како се разликују мишеви који пију више раствора глукозе од оних који се хране нормално.
Видели смо какви су услови живота, ко све живи на Арктику и Антартику и како се изгледа и како се прави игло- кућа од леда.
Разјаснили смо неке недоумице: како се зове женка јелена и мужјак срне, чије младунче је лане, а чије теле, колики могу бити рогови јелена и које животиње живе у нашим шумама. Дискутовали смо и о штетности мини-хидроцентрала на живи свет река.
Како се прави протеза и нови зуби? Како се узима отисак вилице? Сазнали смо и то.
Какав је распоред планета у Сунчевом систему? Препознајемо ли планете? Наши петаци су показали завидно знање. Упознали смо и електрични бицикл за који је тим Електро-техничког факултета добио златну медаљу на такмичењу у Лос Анђелесу.
Видели смо како изгледа глагољица, могли смо тим писмом написати своје име. Вежбали смо ијекавицу и упознали се са најчешћим правописним грешкама и са костимима витезова.
Било је доста огледа из физике: клатно, осцилације, може ли свећа горети под водом, можемо ли дисати и пити воду истовремено, систем спојених судова.
Рециклажа и лименке: од чега је направљена лименка- знамо од алуминијума, али сазнали смо да је у унутрађњости пластика јер је кока-кола јако кисела; од алуминијума се праве и свемирски бродови и авиони, како изгледа јелка од рециклираних украса. Ако смо заинтересовани за рециклажу, можемо добити овакве кутије за одлагање лименки.
наставница биологије Милева Рогић

свернуть