Dobrodošli u LXVII izdanje “Georeporta” na portalu Velike priče. U ovoj epizodi se bavimo sa francusko-nemačkom lokomotivom koja je vukla Evropu i obezbedila je, barem njenom centralnom i zapadnom delu, najberićetniji i najbolji period u istoriji.
Nemačka i Francuska su u prethodnih pedeset godina bile simbol stabilnosti. Danas Nemci rizikuju da imaju više kancelara u trećoj deceniji 21. veka nego u prethodnih pedeset godina, dok su u Francuskoj za godinu dana promenili četiri premijera, kao da smo se iz Pete vratili u Četvrtu republiku.
Okoštala i ostarela društva, fokusirana na odbranu privilegije i stečenih prava, ušuškana u konformizam, alergična na promene i novine, isekla su granu na kojoj su sedela sprečavajući realizaciju preko potrebnih reformi i kreiranje adekvatnog ambijenta za novu tehnološku revoluciju. Pariz i Berlin, a sa njima i cela Evropa, izgubili su korak sa glavnim planetarnim takmacima u svim ključnim industrijskim sektorima, a pogotovo u novim tehnologijama.
Mario Dragi je apsolutno u pravu kada kaže da u Evropi lideri mogu da budu samo Francuska i Nemačka. Zato je njihova slabost i odsustvo na glavnoj kontinentalnoj i planetarnoj pozornici veliki peh za EU.
U poslednjih nekoliko godina smo imali zvezdane momente Pedra Sančeza u Španiji, pomenutog Dragija u Italiji, danas Donalda Tuska u Poljskoj ili Đorđe Meloni koja ima jedina stabilnu i veliku većinu u nacionalnom parlamentu iza sebe u zapadnom delu EU. Međutim, niko od njih nema dovoljno jake karte da bi se nametnuo kao predvodnik ili surogat za francuske i nemačke lider u EU a kamoli da vodi reformske procese koji bi promenili Evropu.
Sve dok ne budemo imali novu vladu u Berlinu i koliko-toliko konsolidovanu situaciju u Parizu, nove institucije EU koje su počele sa radom 1. decembra biće na leru, a to znači do sledećeg leta – budući da će Nemcima trebati nekoliko meseci da usaglase program buduće koalicione vlade a Francuzi će na parlamentarne izbore tek u julu.
U prevodu, do polovine 2025. godine EU će proizvoditi strategije, kompase, bele knjige, vizije, strateške dijaloge – to su žargonska imena dokumenata institucija EU koji predstavljaju samo skup ideja i elaboracije bez izvršnog karaktera – ali konkretnih odluka neće biti sve do kraja leta ili početka jeseni.
Ne pamti se tako dugačak period u kome je uticaj Nemačke, i pored toga što ima predsednicu Evropske komisije i što Nemci pokrivaju veoma važna mesta po dubini u evropskim institucijama, bio tako malaksao.
Negativna okolnost je što se to dogodilo kada je nemačko vođstvo bilo potrebnije nego ikada imajući u vidu rusku invaziju na Ukrajinu, ratove na Bliskom istoku, zatezanje odnosa sa Kinom i povratak Donalda Trampa u Belu kuću.
Krize u Nemačkoj i Francuskoj nisu samo političke i ekonomske, one su strateške i zbog toga su potencijalno još opasnije. Odnosi između Pariza i Berlina nisu od osnivanja EU bili tako hladni. Naravno, daleko smo od rivalstva koje je proizvelo tri rata, od kojih dva planetarna za samo 70 godina, ali prvi put se vide jasne pukotine u odnosima Pariza i Berlina oko ključnih pitanja za budućnost EU. Što su Francuzi i Nemci slabiji, to su njihove pozicije unutar EU suprotstavljenije, pogotovo oko ekonomije i tržišta. Francuska u EU predvodi “protekcioniste” a Nemačka “liberaliste”.
Razmimoilaženja dva najvažnija aktera u EU sprečava bilo kakvo produbljivanje evropskih integracija koje su od fundamentalne važnosti za napredak, bezbednost i blagostanje Unije. Dok Pariz i Berlin ne prevaziđu seriju međusobnih nesporazuma oko ključnih pitanja, neće biti integracija u posebno važnim i senzibilnim sektorima, počev od odbrane.
TEME:
UVOD
KORENI FRANCUSKO-NEMAČKE KRIZE
FRANCUSKA I NEMAČKA SU OŽIVELI IMPERIJALNE SNOVE RUSA, KINEZA I TURAKA
NACIONALNI ILI EVROPSKI SUVERENITET
PETE FRANCUSKA NIJE PRVA ITALIJANSKA REPUBLIKA
ZAŠTO SU MELANŠON I LE PEN NESTRPLJIVI
BAJRU, DEMOHRIŠĆANIN ITALIJANSKOG KOVA
ULOGA SOCIJALISTA I HEGELOVA DILEMA PRED LE PENOVOM
RAZORUŽAVANJE NEMAČKE
NEMAČKA NESPREMNA ZA SADAŠNJOST I NOSTALGIČNA PREMA PROŠLOSTI
KO SU KUMOVI NEMAČKE KRIZE
IZBORNA KAMPANJA U NEMAČKOJ
DA LI ĆE MERC BITI NEMAČKI NIKSON
