НОВАК ЂОКОВИЋ разговара са уваженим Професором Др. Драганом Ивановим о исхрани и аутофагији у епизоди “ХРАНА КАО ЛЕК“ - “Свесно живљењe”. Др Иванов је специјалиста интерне медицине, професор на Високој школи за образовање педагога и има своју праксу (клинику) у Новом Саду. Др Иванов је поделио неке основе здраве исхране за које се залаже." Веома сам уживао у разговору...
Професор Иванов је током разговора са Новаком давао савете о храни која је најбоља за мозак и истакао је да је доручак најважнији оброк, као и да је биљна исхрана најбољи извор енергије и протеина за наш организам, док је Ђоковић открио да не конзумира храну 16 сати последњих годину и по дана.
Према сопственом признању, Новак последњих годину и по дана примењује процес аутофагије, који је карактеристичан по томе што не једе 16 сати, затим у периоду од 8 може да конзумира храну.
- Дотакао бих се теме аутофагије. Колико је битна, та врста поста 16 - 8 је популарна, 16 сати се не једе, 8 сати се једе, то ја примењујем, осетио сам у последњих годину и по дана колико то практикујем, доста побољшања у систему за варење, боље спавам, имам већу енергију током дана, имам мање тих падова - рекао је Ђоковић и "отворио" професора да опширније објасни процес аутофагије.
- Ви отварате стално неке теме које су прича саме за себе. Важно је коју врсту хране једемо, колико једемо и када једемо. Као и када једемо и када не једемо. За доручак једемо угљене хидрате. Постоје приче да воће не треба јести ујутру, то је грешка. Чим се сунце роди, излучи се инсулин, он жуди за угљеним хидратима. Доручак треба да буде количински највећи. За ручак треба да уносимо протеине. У два сата поподне једемо, протеини које смо унели за ручак, морају да чекају "портира" на мишићним ћелијама. Тај "портир" је хормон раста, који се лучи са заласком сунца. Он ће током ноћи те аминокиселине да унесе у мишиће и друге органе.
- Након 12 до 16 сати гладовања, доказано је да се у нашем организму активира један процес који је један нобеловац Јапанац (Јошинори Осуми прим. аут.) назвао аутофагија и то је процес који има ицелитељско дејство на цео наш организам, на наше емоције, нашу душу и тело, а има и превентивно дејство - започео је Новаков саговорник, а затим детаљније описао сам процес.
- Шта је аутофагија? Ако ништа не уносимо 12 сати, наш мозак гледа где може да пронађе неку резерву. Онда нађе неки микроорганизам, патогену бактерију и разори је и рециклира, онда нађе неку мутирану ћелију, и од разграђених материјала направи екстра енергију, па имамо додатно гориво, јер смо имали ћелије и структуре које су нам биле нефункционалне и ту ћелију узме за стварање нових младих, здравих ћелија. Ако ми ручамо у 2 или 3 сата поподне, у 2 до 3 сата после поноћи се активира аутофагија и она ће очистити наш организам од микроорганизама, артеросклеротских наслага на зидовима крвних судова, од малигних ћелија. Она ће нам очистити организам и припремити гориво за сутрадан, али мора да прође 12 до 16 сати.
Појаснио је Драган Иванов и да се временски процес од 12 до 16 сати за активирање аутофагије разликује, јер је код некога организам истрениранији, па раније покреће сам процес.
- Ако нам је организам истрениран треба мање времена, требаће нам у почетку 16 сати, па ће се спустити на 12. Важно је знати када аутофагија треба да се укључи. Она мора да се укључи ноћу. Када се лучи хормон раста и хормон мелатонин. Није добро ако ноћу једемо, а очекујемо да се аутофагија укључи током дана. Може, али питање је колико ће бити ефикасна. Доказано је да је концентрација мелатонина узрок старости. Доказано је да се мелатонин повећава три или четири пута када не једемо. Лучење мелатонина ће бити веће ако немамо храну у цревима, ако постимо, онда ће се организам регенерисати и опоравити. Као неки стил живота, идеално је доручаковати ујутру, ручати од 2 до 3 и онда не јести ништа до доручка. Ако се тако будемо хранили, превенираћемо многе болести - казао је професор Иванов.
Новак је потом открио и због чега је пре неколико година одустао од намирница животињског порекла.
Образложио је и да су кроз ову студију откривене везе хране коју уносимо са развојем тешких обољења.
- Хтео бих да вас питам о кинеској студији која је објављена 2005. у Америци и чији је аутор и директор био професор доктор Колин Кембел. Ту књигу сам причитао пре пет, шест година и та књига ми је заправо дала потврду са научне перспективе да је биљна исхрана нешто у шта бих се упустио. Требало ми је нешто да ми потврди са кредибилне научне стране да је то прави смер. Ја сам после тога променио исхрану и отишао на потпуно биљну исхрану и јако сам захвалан - истакао је Ђоковић.
- Зашто је Кинеска студија битна? Јер је показала несумњиву везу између исхране и малигних болести, кардио-васкуларних, аутоимуних, анксиозности. Малтене све савремене болести су у директној вези са стилом исхране. То је прва. Друга јесте да је биљна исхрана има превентивно и терапијско дејство на болести које сам споменуо и друге које нисам.#NovakDjokovic
